Koliko dnevno košta rad klima uređaja tokom toplotnog talasa

Srbija se od početka leta suočava s drugim toplotnim talasom, a meteorolozi najavljuju da će uslediti još jedan period visokih temperatura. Zbog toga građani ne isključuju klima uređaje, što se direktno odražava na račune za struju, koji tokom leta postaju uporedivi s onima iz zimskog perioda.

Inženjer elektrotehnike Miroslav Sarić objasnio je da je klima jedan od najvećih potrošača električne energije u domaćinstvu, ali da potrošnja ne zavisi isključivo od jačine samog uređaja.

"Okolnosti su takve da se klima uređaji ne gase i to je donekle logično. Iako se često smatra da klima guta struju, istina je da potrošnja u velikoj meri zavisi od jačine uređaja, načina korišćenja i uslova u prostoru", kaže inženjer.

Prema njegovim rečima, na potrošnju utiče više faktora - jačina klime, koja se meri u britanskim toplotnim jedinicama po času i u kilovatima, zatim veličina i izolacija prostorije, broj sati rada dnevno, način rada, odnosno da li uređaj hladi ili greje, tip klime, to jest da li je reč o inverter ili on/off modelu, kao i podešena temperatura.

Sarić naglašava da klima koja je pravilno izabrana prema kvadraturi prostora često troši manje struje od preslabog uređaja koji neprekidno radi pod opterećenjem.

Prosečna potrošnja i cenovne zone

Prosečno domaćinstvo u Srbiji na mesečnom nivou troši oko 400 kilovat-časova električne energije, što je već iznad takozvane zelene zone potrošnje, u kojoj je struja najjeftinija. Kada nastupe tropski dani sa temperaturama i do 40 stepeni, veliki broj građana koristi klimu i po 12 sati dnevno, čime domaćinstvo neminovno prelazi u plavu, a potom i u crvenu zonu potrošnje, gde su kilovat-časovi skuplji.

U plavoj, odnosno srednjoj zoni potrošnje, klima u proseku troši 1,2 kilovata dok dostiže zadatu temperaturu, što iznosi 16,4 dinara po satu. Kada uređaj samo održava postignutu temperaturu, potrošnja pada na oko 4,7 dinara po satu, jer kompresor tada radi s manjim opterećenjem.

Uticaj naglih promena temperature na zdravlje

Stručnjaci upozoravaju i da nepravilno korišćenje klima uređaja, kao i nagli prelasci iz rashlađenih u vruće prostorije, mogu izazvati glavobolju, ukočenost i probleme sa disanjem. Zbog toga se preporučuje da razlika između temperature u prostoriji i spoljašnje temperature ne bude prevelika.

Imajući u vidu da meteorolozi najavljuju nastavak visokih temperatura, potrošnja električne energije za hlađenje domaćinstava u Srbiji tokom ovog leta verovatno će ostati na povišenom nivou, a građani koji žele da smanje troškove mogu to postići izborom klima uređaja odgovarajuće snage za veličinu prostora, kao i pravilnim podešavanjem temperature i režima rada.