Putniković: Novi naftni šok nije pred vratima, Jorgić upozorava na posledice do 2028. godine

Saobraćaj kroz Ormuski moreuz je ograničen, a traže se alternativni putevi za transport nafte, čiji kapacitet, međutim, nije dovoljan da u potpunosti zameni ovaj pravac. Uprkos tome, urednica "Energije Balkana" Jelica Putniković ocenjuje da je pozitivno to što se cena nafte drži pod kontrolom.

"Barel je i dalje jeftiniji od 90 dolara, tako da je to dobra stvar. Kada je počeo rat u Ormuskom moreuzu, bile su prognoze da će nafta otići na 120, pa i 200 dolara. Bilo je i onih koji su govorili da se ne zna gde će cena stati", kaže Putniković.

Prema njenim rečima, na tržište utiče više faktora, uključujući stanje američkih zaliha sirove nafte, ali i činjenicu da se kroz Ormuski moreuz ne prevozi samo nafta i gas. Postojeći naftovodi se već koriste intenzivnije, a Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija deo nafte preusmeravaju postojećim infrastrukturnim pravcima, uključujući transport prema Sredozemlju. Izgradnja novih naftovoda, ističe Putniković, nije brzo rešenje jer zahteva saglasnost više zemalja kroz čije teritorije prolazi trasa, kao i vreme, novac i političku stabilnost.

Zbog povećanog rizika i skupljeg osiguranja, deo brodova bira duže rute, uključujući plovidbu oko Afrike, što povećava troškove transporta. Putniković navodi da se posledice toga već osećaju i na tržištu naftnih derivata, a problem dodatno komplikuju oštećene rafinerije i smanjen izvoz derivata iz pojedinih zemalja.

Cena nafte porasla sa 62 na 88 dolara

Broker Branislav Jorgić podseća da je cena nafte pre sukoba iznosila oko 62 dolara za barel, dok je sada oko 88 dolara, a u prethodnom periodu dostizala je i 90, 100, pa i 110 dolara. "To su velika opterećenja za proizvodne troškove i troškove transporta", ocenjuje Jorgić.

Poseban problem predstavlja činjenica da se kroz Ormuski moreuz odvija značajan deo svetskog snabdevanja naftom, dok je istovremeno smanjena dostupnost ruske nafte. Zemlje G7 već su posezale za strateškim rezervama kako bi ublažile pritisak na tržištu, ali te rezerve nisu neograničene. "Moramo da idemo ka nekom rešenju kako bi svetska ekonomija došla u stabilne uslove poslovanja. U suprotnom ćemo biti suočeni sa velikim pritiskom na inflaciju", upozorava Jorgić.

Prema njegovim rečima, čak i u slučaju brzog političkog dogovora i smirivanja situacije na Bliskom istoku, posledice po energetsko tržište ne bi nestale preko noći. Jorgić ukazuje da su u sukobu oštećena postrojenja za proizvodnju, preradu i skladištenje nafte, a obnova takve infrastrukture može trajati godinama. "Ta postrojenja moraju da se poprave. Te popravke će trajati godinu, dve ili tri. Nije to konfekcija, pa kupiš rezervni deo, zameniš ga i tako dalje", kaže Jorgić. Zbog toga bi se, prema njegovoj proceni, posledice mogle osećati i tokom 2027, pa čak i 2028. godine, iako bi pritisak na cene tada bio znatno manji nego danas.

Značaj rafinerije u Pančevu

Jorgić ukazuje da je jedan od ključnih uslova za Srbiju da Rafinerija nafte Pančevo nastavi da radi punim kapacitetom, za šta je od presudnog značaja i struktura proizvodnje i obezbeđivanje sirove nafte. "Za rafineriju Pančevo bitno je da radi, ali je jako bitna i struktura proizvodnje. Oni proizvode kerozin, derivate nafte poput dizela i benzina, ali i druge derivate", kaže Jorgić.

Kada je reč o niskom vodostaju Dunava, njegov uticaj na snabdevanje Rafinerije Pančevo nije presudan jer se sirova nafta doprema preko Janafa. Mnogo veći problem nizak vodostaj predstavlja za proizvodnju električne energije, posebno za rad hidroelektrana.

Vlada Srbije je produžila meru smanjenja akciza, za sada do 23. avgusta. Putniković ocenjuje da država zbog toga ima manji prihod od poreza i akciza, ali da bi eventualni nagli rast cena goriva imao šire posledice po privredu. "Ne radi se samo o ceni goriva za građane. Radi se i o ceni dizela za privredu. Privreda mora da radi. Grade se putevi, prevozi roba, a ako poskupi tranzit, to se preliva na sve druge cene", kaže Putniković. Ona dodaje da cena goriva ne utiče samo na vozače već i na troškove proizvodnje i transporta, pa se svaki duži period visokih cena energenata može preliti na celokupnu ekonomiju.