Ana Mirković o mogućem ulasku u Vladu Srbije: plenumi ostaju najjači korektiv

Ana Mirković, psihološkinja i 159. kandidatkinja na Studentskoj listi, prema pisanju nemačkog lista "Berliner cajtung" jedna je od mogućih ministarki u novoj Vladi Srbije. Za list je objasnila kako zamišlja odnos između eventualnih funkcionera iz redova Studentske liste i plenuma koji su obeležili studentski pokret.

Mirković je navela da država ne može i ne sme da bude vođena anarhično. "Struktura aktivističkog pokreta ne može jednostavno da se prenese na državni aparat, jer su državi potrebne jasne linije odgovornosti, procedure, tempo i operativna efikasnost", rekla je za "Berliner cajtung". Dodala je da ono što pokret želi da prenese u institucije jeste pre svega "novi model političke kulture".

Prema njenim rečima, horizontalnost pokreta bi se u praksi ogledala u institucionalnoj transparentnosti, otvorenosti za javne debate i stalnim konsultacijama sa stručnjacima i građanima prilikom donošenja centralnih zakona.

Kada je reč o konkretnim potezima Studentske liste, Mirković je izjavila da će poslednju reč imati predstavnici izabrani u parlamentu, jer oni nose pravnu i političku odgovornost za celokupno delovanje i moraju da odgovaraju za njega. Istovremeno je naglasila da bi plenumi i građanske skupštine ostali "najjači korektiv, savetodavni glas i moralni kompas", koji bi predstavnike liste podsećao zbog čega su izabrani.

Na pitanje kako bi postupila u slučaju neslaganja sa odlukom plenuma, Mirković je rekla da nikada ne bi delovala protiv sopstvenog integriteta. "Upravo za to smo se i borili", poručila je.

Razlika u odnosu na dosadašnje stranke na vlasti

Mirković je naglasila razliku između Studentskog pokreta i dosadašnjih političkih stranaka na vlasti. Kako je rekla, današnji studentski pokret ne želi da ponavlja "birokratske eksperimente prošlosti", već da uspostavi modernu participativnu demokratiju. Dodala je da pokret tačno određuje odgovornosti, ko pod kojim uslovima donosi odluku, ko upravlja budžetom i preko kojih političkih i pravnih mehanizama kontrole građani treba da nadgledaju upravu - digitalnim alatima, lokalnim skupštinama i slobodnim medijima.

Osvrnula se i na moguće slabosti horizontalnog modela organizovanja. Rekla je da je potpuno svesna da horizontalno organizovane grupe bez jasne strukture dugoročno mogu da zapadnu u paralizu odlučivanja i da stvore skrivene, neformalne centre moći koji ne snose nikakvu javnu odgovornost.

"Toga smo potpuno svesni i ne gajimo nikakve iluzije. Hijerarhija je neophodna, ali hijerarhija zasnovana na stručnosti i funkcionalnoj odgovornosti, a ne na slepoj poslušnosti i kultu ličnosti", navela je profesorka Ana Mirković za nemački list "Berliner cajtung".