Analitičari o mogućim vanrednim izborima u Srbiji: ključno je prihvatanje izborne volje građana

Aleksandar Jerković ocenio je da vanredni izbori sami po sebi nisu rešenje ukoliko se posle njihovog održavanja politička kriza nastavi. Prema njegovim rečima, ključno pitanje nije samo održavanje izbora, već i to da svi politički akteri unapred prihvate pravila i rezultate glasanja.

Vanredni izbori imaju smisla jedino ako se njima kriza završava. U ovom trenutku ne postoji obaveza vlasti da ih raspiše, jer postoji stabilna većina, pa je odluka o tome stvar političke volje. Međutim, ono što je ključno jeste da imamo situaciju u kojoj jedni govore da izborni uslovi nisu dobri, da postoje problemi sa biračkim spiskom, funkcionerskom kampanjom i drugim stvarima, a istovremeno traže da se izbori održe - rekao je Jerković.

Jerković je dodao da bi logično bilo da se prvo definiše šta je potrebno promeniti i da se konsenzusom dođe do zaključka da su izborni uslovi prihvatljivi, a zatim da svi akteri kažu da će priznati rezultate, kakvi god oni bili.

Prihvatanje volje građana kao ključno pitanje

Jerković je istakao da prihvatanje izborne volje građana predstavlja jedno od najvažnijih pitanja koje će pratiti naredni izborni proces.

Nije suština samo u tome ko će pobediti, već da li će svi učesnici biti saglasni oko pravila i da li će prihvatiti rezultat kada glasovi budu prebrojani. Ako imate političke aktere koji unapred ostavljaju mogućnost da rezultat ne priznaju, onda se postavlja pitanje da li su izbori zaista cilj - istakao je Jerković.

Prema njegovim rečima, država pokušava da odgovori na primedbe koje su ranije postojale, pa su usvojene preporuke ODIHR-a i određeni zahtevi organizacija koje prate izborni proces. Kako je naveo, sada treba videti da li će postojati politička volja da se rezultat izbora prihvati.

Jerković je govorio i o izbornim kabinama, odnosno paravanima koji obezbeđuju privatnost prilikom glasanja, navodeći da takav standard postoji u Francuskoj i Nemačkoj. Objasnio je da ideja nije da postoji "kartonski paravan" iza kog neko može da proverava šta birač zaokružuje, već da birač ima prostor u kome je sam i može slobodno da izrazi svoju volju, bez pritiska člana biračkog odbora ili bilo koga drugog.

Asimetrična demokratija i status blokaderskih grupa

Srđan Barac govorio je o mogućnosti da se u političkom životu Srbije razvije model koji je nazvao "asimetričnom demokratijom", odnosno situacija u kojoj se izbori prihvataju samo ukoliko određena strana pobedi.

Ako se kaže da su izbori potrebni, onda mora da postoji i spremnost da se prihvati njihova odluka. Ne može da bude princip da su izbori održani samo ako ja pobedim, a ako ne pobedim, onda se govori da izbora nije ni bilo, ili da uslovi nisu bili dovoljno dobri. Bez obzira na preporuke ODIHR-a, potrebna je i politička volja da se kaže: izaći ćemo na izbore i prihvatićemo volju građana - rekao je Barac.

Barac se posebno osvrnuo na status grupa koje se predstavljaju kroz studentske plenume i blokade, ocenjujući da je za izlazak na izbore neophodno jasno definisati politički subjekat, njegov program i odgovornost prema biračima.

Mi za sada nemamo jasno definisane političke subjekte sa druge strane. Imamo plenume, studente, blokade i različite nazive koji se koriste, ali kada izlazite na izbore, morate da postoji politički subjekat koji će građanima predstaviti svoju viziju Srbije. Ako je to stranka, ona ima statut, program, ciljeve i odgovornost. Ako je grupa građana, postoje pravila po kojima se ona formira za određene izbore - istakao je Barac.

Prema njegovim rečima, građani moraju da znaju ko ih predstavlja, šta ta grupa želi da uradi i na koji način će se finansirati, jer politička prava, kako je naveo, nose i političke odgovornosti.