Lazarević: Izuzimanje Srbije od američkih carina rezultat strateškog dijaloga i dugotrajnog rada

Lazarević je istakla da je odluka sledila nekoliko dana nakon pokretanja strateškog dijaloga u Vašingtonu, ali da je pripremana značajno duže. Prema njenim rečima, brzo je to bilo, ali nije došlo samo od sebe — pripremano je u skladu sa pripremama za inicijiranje strateškog dijaloga, što su važni i dugotrajni procesi koji zahtevaju angažman obe strane.

Ministarkai je podsetila da je Srbija prošle godine bila među zemljama najteže pogođenim američkim recipročnim carinama od 35 odsto, što je predstavljalo ozbiljan problem za domaće izvoznike. SAD nisu uvele nove carine za Srbiju, što je, prema Lazarević, velika razlika i čini poziciju zemlje jačom i boljom.

Lazarević je objasnila da je američka administracija, nakon odluke Vrhovnog suda koja je stavila prethodne recipročne carille van snage, pokrenula više opsežnih trgovinskih istaga obuhvatajućih desetine ekonomija širom sveta. Srbija, međutim, nije bila obuhvaćena nijednom od tih istraga. Ministarkai je naglasila da Srbija nije slučajno izuzeta iz ozbiljnog i velikog paketa, već da ovo ima utemelje​nj e u dugotrajnom radu i ozbiljnoj politici.

Nova pozicija Srbije, prema Lazarević, značajno će ojačati pregovaračku osnovu u budućim razgovorima sa SAD o konkretnim trgovinskim koncesijama i doneti neposrednu korist velikom broju domaćih kompanija. Ministarka je procenila da će više od 700 kompanija imati direktnu korist jer otvaranje jednog tržišta povećava broj izvoznika. Razlika između carille od nula odsto za Srbiju i deset ili dvanaest odsto za druge zemlje pravi veliku razliku u cenovnoj konkurentnosti srpskih proizvoda.

Poseban značaj odluka će imati za kompanije koje tradicionalno izvoze na američko tržište, uključujući Prvi partizan iz Užica, Zastavu oružja iz Kragujevca i Valjaonicu bakra Sevojno, kao i za brojne male i srednje kompanije vezane za njihove lance dobavljača. Lazarević je ocenila da ovo praktično znači brz povratak srpske odbrambene industrije, u segmentu proizvodnje za civilne svrhe, na američko tržište, gde su višedecenijska partnerstva čiji uspešan povratak očekuje.

Ministarka je naglasila da će koristi biti vidljive ne samo za izvoznike, već i za celokupnu privredu. Izvozno orijentisane kompanije obezbeđuju novu proizvodnju, zarade za radnike, posao za kooperante, prihode u državnom budžetu i doprinose rastu BDP-a, što je sve međusobno povezano.

Govoreći o investicijama, Lazarević je ocenila da je odluka Vašingtona jak signal stranim kompanijama da je Srbija sigurno mesto za ulaganje. Ovo je dodatan podstricaj za investitore koji žele da proizvedu u Srbiji sa američkim tržištem kao ključnim izvoznim odredištem. Uz makroekonomsku stabilnost i investicioni rejting, ovo je još jedan jak adut Srbije.

Osvrnuvši se na energetsku bezbednost, Lazarević je rekla da očekuje uspešan završetak pregovora Srbije, Rusije i Mađarske o snabdevanju energentima. Sigurno snabdevanje energijom je, prema ministarki, preduslov za dalji privredni rast. Najvažnije je, poručila je, da dogovor bude temeljan, održiv i u interesu Srbije i njenih građana.

Stručnjak: Signal za privredni ambijent

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, ocenio je da je ukidanje američkih recipročnih carina na robu iz Srbije pozitivan signal za domaću privredu. Istakao je da je odluka rezultat više faktora, uključujući odluke američkog Vrhovnog suda i promene u trgovinskoj politici Vašingtona.

Stanić je napomenuo da Srbiji sada ide u korist pitanje strateškog dijaloga, pri čemu je signal koji je došao iz Vašingtona i Beograda veoma značajan za privredni ambijent u Srbiji.

Govoreći o potencijjalima saradnje, Stanić je naveo da Srbija najveću šansu na američkom tržištu ima u izvozu IT usluga i proizvoda više dodane vrednosti. Upozorio je, međutim, da će kretanja u odnosima SAD i EU i dalje snažno uticati na srpsku privredu, s obzirom na to da je Unija ubedljivo najvažniji spoljno-trgovinski partner Srbije.