Nakon izbora u Švedskoj neizvesno formiranje nove vlade

Iako su prvobitne prognoze i izlazne ankete davale veću prednost levom bloku, preliminarni rezultati pokazali su da je razlika između dva bloka svega nekoliko mandata. Ulf Kristerson je poručio da će učiniti sve što je u njegovoj moći da formira najbolju moguću vladu za Švedsku, dok je Magdalena Anderson istakla da se svaki glas mora prebrojati i da se čini da će trka biti veoma neizvesna.

Potpuniji rezultati parlamentarnih izbora trebalo bi da budu poznati u sredu, kada se očekuju glasovi iz diplomatsko-konzularnih predstavništava, kao i deo glasova koje su birači dali u okviru prevremenog glasanja. Ne očekuje se, međutim, da će se razlika između dva bloka značajnije promeniti, što Švedsku uvodi u komplikovanu postizbornu matematiku.

Podeljeni blokovi

Švedski analitičari smatraju da će sastavljanje vlade biti veoma komplikovano, koji god blok na kraju bude imao prednost. Formiranje parlamentarne većine koja bi izglasala novi kabinet u najvećoj meri zavisi od spremnosti svih političkih aktera na ustupke.

Iako crveno-zeleni blok trenutno ima prednost, Magdalena Anderson će morati da pomiri razlike unutar sopstvenog bloka. Levica, koja je zabeležila bolji rezultat nego pre četiri godine, traži ministarska mesta, dok su iz Partije centra poručili da odbijaju da budu u vladi u kojoj je i Levica. Lideraka Socijaldemokrata bi taj problem mogla da prevaziđe uz podršku dela suparničkog bloka, ali Liberali i Demohrišćani, koji su nešto bliži centru, poručuju da nisu zainteresovani za takvo rešenje.

Potraga za parlamentarnom većinom biće teška i za aktuelnog premijera Ulfa Kristersona. Njegovo jedino rešenje za formiranje drugog kabineta jeste neki vid podrške Partije centra, odnosno da poslanici te stranke ne glasaju protiv njegovog izbora za premijera. Iz Partije centra su, međutim, poručili da neće ni na koji način podržati vladu u kojoj se nalaze Švedske demokrate, koji očekuju ministarska mesta.

Dug proces formiranja vlade

Bez obzira na konačne rezultate, Švedsku očekuju dugotrajni pregovori o formiranju parlamentarne većine koja će izabrati vladu, a pošto je razlika između dva bloka mala, podršku će tražiti i Ulf Kristerson i Magdalena Anderson. Najduže je Švedska na novu vladu čekala 2018. godine, kada je proces trajao više od 130 dana.

Sve počinje od konstituisanja novog saziva Riksdaga, nakon čega, ukoliko Ulf Kristerson u međuvremenu ne podnese ostavku, sledi glasanje o poverenju premijeru. Ako ne uspe da obezbedi poverenje, predsednik parlamenta započinje konsultacije sa liderima stranaka kako bi utvrdio koji kandidat ima najveće izglede da formira vladu koju bi Riksdag prihvatio.

Parlamentarni sistem u Švedskoj omogućava formiranje manjinske vlade, tako što je za njen izbor dovoljno da protiv ne glasa više od 175 poslanika, odnosno većina u parlamentu. Švedski ustav ne ograničava broj rundi konsultacija, ali predsednik Riksdaga sme da podnese najviše četiri predloga kandidata za premijera. Ukoliko poslanici ne izaberu nijednog predloženog kandidata, raspisuju se novi izbori, što se u Švedskoj do sada nije dogodilo.

Iako u propisima o formiranju vlade nema vremenskih ograničenja, postoji zakonski rok za predlog budžeta za narednu godinu. I tehnička i potencijalno novoformirana vlada imaju rok za podnošenje predloga budžeta do 12. novembra.

Na osnovu dosadašnjih izjava, čini se da će Partija centra biti najuticajnija u sastavljanju novog kabineta, s obzirom na to da u vladi ne žele da vide ni Levicu ni Švedske demokrate, koje u okviru svojih blokova zahtevaju ministarska mesta. Pred švedskim političarima su ozbiljni postizborni pregovori, a ukoliko ne budu spremni na ustupke, Šveđani bi prvi put mogli da izađu na vanredne izbore.