Predsednik Vilson proglasio Srpski dan 1918: kako je srpska zastava zavijorila na Beloj kući

U saopštenju Bele kuće iz 1918. godine navedeno je da se "taj plemeniti srpski narod tako viteški borio za ista načela za koja su se borile Sjedinjene Američke Države za svoju nezavisnost". Gest proglašenja Srpskog dana desio se na četvrtu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, a inicijativu je, prema rečima istoričara Siniše Vulića, pokrenuo tadašnji srpski poslanik u Vašingtonu Ljubomir Mihajlović, uz podršku državnog sekretara Roberta Lensinga i predsednika Vudroa Vilsona.

Vulić je naveo da je Srpski dan predstavljao vrhunac diplomatske ofanzive Kraljevine Srbije u SAD tokom Velikog rata, u kojoj su važnu ulogu imali istaknuti Srbi u Americi, pre svega Mihajlo Pupin, blizak prijatelj predsednika Vilsona. Prema njegovim rečima, srpske zastave bile su istaknute širom SAD, u crkvama su služene molitve za Srbiju, a iz depeše Ljubomira Mihajlovića Nikoli Pašiću zna se da se srpska zastava vijorila i na Beloj kući. "Ne znamo sve okolnosti tog događaja, ali znamo da je Srbiji time ukazana velika čast", rekao je Vulić.

Zastava bez presedana

Ambasadorka Ministarstva spoljnih poslova Ljiljana Nikšić ocenila je da je isticanje srpske zastave na Beloj kući bio gest bez presedana. "To je bila prva strana zastava koja se zavijorila na Beloj kući. Druga je bila francuska, povodom Dana Bastilje. Taj čin govori o poštovanju koje je Amerika iskazala Srbiji i njenoj borbi u Prvom svetskom ratu", istakla je Nikšićeva. Podsetila je i na telegram koji je Vudro Vilson uputio Nikoli Pašiću, u kojem je naveo da se "pravda za srpski narod nalazi visoko na listi poimanja pravde svakog mislećeg Amerikanca".

Nikšićeva je dodala da su 2018. godine srpske zanatlije napravile triptih od trešnjinog drveta starog jedan vek, koji je poklonjen galeriji Bele kuće povodom stogodišnjice tog događaja.

Istorijske veze i teška poglavlja

Ambasadorka je istakla da je posle NATO bombardovanja 1999. godine jedan od najvećih izazova bio obnavljanje srpsko-američkih odnosa. "Od 2017. godine srpska diplomatija radila je na resetovanju odnosa i vraćanju na strateške temelje koje su postavili naši preci. Zbog dnevnika o danu kada se srpska zastava vijorila na Beloj kući, knjige koju sam napisala, dobila sam zahvalnicu predsednika Donalda Trampa, što je za mene predstavljalo veliku čast", rekla je Nikšićeva za RTS.

Podsetila je na brojne ličnosti koje su povezivale Srbiju i Ameriku – od Đorđa Šagića, odnosno Džordža Fišera, jednog od vođa Teksaške revolucije 1835. godine, preko američkog dobrovoljca Feliksa Rajta u drugom Srpsko-turskom ratu 1877. godine, do doktora Edvarda Rajana koji je spasavao Beograd od tifusa, i Rut Farnam, prve žene konjičkog oficira u srpskoj vojsci. Prema njenim rečima, reč je o partnerstvu koje se "kalilo kroz čelik i oganj".

Novi strateški dijalog

Nikšićeva je navela da su SAD nedavno ukinule carine na srpsku robu i da je pokrenut strateški dijalog koji obuhvata saradnju u oblasti energetike, ekonomije, nauke i svemirskih istraživanja. Ocenila je da je najveći potencijal upravo u saradnji u okviru programa "Artemis", podsećajući da je Nikola Tesla još doneo ideju o srpskom svemirskom programu.

"Posle saradnje sa 'Roskosmosom' i kineskim svemirskim programom, sporazum sa NASA je veoma važan. Verujem da bi zajednički naučno-istraživački centar za kosmos 'Tesla–Pupin' mogao da postane simbol novog partnerstva Srbije i SAD", rekla je Nikšićeva, podsećajući da je inženjer Dejvid Vujić, jedan od učesnika programa "Apolo", predložio osnivanje takvog centra.

Na pitanje šta bi danas moglo da predstavlja simbol srpsko-američkog partnerstva, Siniša Vulić je ocenio da je važno da obe države grade odnose na vrednostima koje ih definišu. "Uspešne nacije znaju koji su njihovi simboli i ne odriču ih se. To treba imati na umu kada se otvaraju nova partnerstva i grade mostovi među nacijama", istakao je Vulić.

Nikšićeva je zaključila da bi upravo zajednički svemirski centar "Tesla–Pupin" mogao da bude novi simbol saradnje dve zemlje. "Ako se nekada izgubi kompas, treba pogledati slavna poglavlja istorije. Ona mogu da pomognu u određivanju budućih političkih pravaca", rekla je Ljiljana Nikšić.