Tamara Vučić: Očuvanje etnološkog nasleđa ključno pitanje naše budućnosti i identiteta

Tamara Vučić je na svečanom otvaranju jubilarnog, desetog Etnolodži Festa u Beogradu istakla posebnu zahvalnost ženama koje su kroz vekove tradicionalnim zanatima sačuvale srpsko kulturno blago. „Etnolodži nam već desetu godinu uspešno i nadahnuto kazuje da naša kultura ne živi i ne postoji samo u našim dragocenim knjigama, u našim prestižnim muzejskim zbirkama i bogatim arhivima, da ona nije statična kategorija već blago koje se nadograđuje, promišlja i oblikuje našu svakodnevicu“, rekla je Vučić.

Prema njenim rečima, nigde kao na ovom festivalu nije toliko očigledno da srpska kultura i tradicija žive u obliku, boji, materijalu i tradicionalnom ukrasu, a najviše u zanatskom pokretu ruke koji, kako je navela, bolje od bilo kakve mašine zna da običnu nit pretvori u magiju. Dodala je da tajna te zanatske veštine nije zapisana u udžbenicima niti se može isprogramirati u industrijsku mašinu, već se prenosi „tajanstvenim nitima ljubavi“ sa bake na ćerku i unuku, sa učiteljice na učenicu, kroz generacije i vekove.

Vučić je naglasila da odnos prema očuvanju etnološkog nasleđa nije isključivo pitanje odnosa prema prošlosti, već pitanje brige za izgradnju budućnosti u kojoj narod ostaje ono što jeste. „Narodi koji su sposobni da, kroz kreativne ideje, koncepte i projekte kao što je ovaj, iznova povezuju sadašnjost sa tradicijom i kulturnim nasleđem jesu narodi koji najsigurnije koračaju u budućnost, znajući tačno odakle su krenuli i kuda idu“, rekla je ona, dodajući da je pitanje identiteta pitanje stabilnog sidra koje sprečava da oluje skrenu brod sa njegovog puta u nepoznate vode.

Istakla je da Srbija treba da bude ponosna na bogato etnološko nasleđe sazdano od vekova života predaka, njihovog svakodnevnog rada, porodičnog praznovanja, vere i običaja. „U onome što danas vidimo u šarama, u vezu, u tkanju, u kroju, u boji i samom materijalu uhvaćeni su i simbolički zabeleženi čitavi svetovi“, navela je Vučić, dodajući da preci možda nisu govorili o dizajnu i estetici, ali su stvarali nenadmašnu lepotu i uvek znali ko su i kome pripadaju.

Poruka o spoju tradicije i modernosti

Vučić je rekla da je najznačajnija lekcija festivala ove godine lekcija o komplementarnosti tradicije i modernosti, odnosno da se niko ne mora odreći sopstvenog identiteta da bi postao savremen, niti postati sličan svima drugima da bi bio deo sveta. „Etnolodži nas već deceniju uči da ne postajemo istaknuti deo modernog sveta tako što prestajemo da budemo ono što jesmo, već tako što svetu nudimo nešto što je autentično i neponovljivo naše“, poručila je ona.

Dodala je da Srbija svetu danas ima mnogo da ponudi, od motiva koji su proizvod vekovne simbolike do tehnika i zanatskih umeća koji su preživeli carstva i epohe, prenoseći se nevidljivim nitima tradicije i kolektivnog pamćenja. Istakla je i da festival predstavlja priču o značaju devojaka i žena koje su kroz vekove sačuvale veliki segment srpskog kulturnog nasleđa, stvarajući predmete za svakodnevni život u koje su utkale simbole i značenja čitavih generacija.

Posebno se zahvalila autorki festivala Gogi Grubješić, čija je istrajnost i kreativnost, kako je navela, doprinela da Etnolodži festival i srpsko kulturno blago budu prepoznatljivi na međunarodnoj sceni.

Revija starih zanata

Posetioci festivala uživali su u reviji Craft Colectiv leto-zima '27, koja predstavlja promociju starih zanata, a celu kolekciju ručno je izradilo više od 20 žena iz različitih delova Srbije.

Svečanom otvaranju prisustvovali su i ministarka u tehničkom mandatu Tatjana Macura, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine Maja Gojković, kao i brojni drugi gosti, članovi diplomatskog kora i kulturnog života Beograda. Drugo veče festivala biće održano sutra, kada će zemlja u fokusu biti Kazahstan.