Vatrogasci nedeljama gase požar na Stolovima, na terenu sa nagibom do 80 procenata

Pod vrhom Čiker na planini Stolovi borba sa požarom traje već nedeljama, a vatra se, prema rečima vatrogasaca, brani metar po metar. Teren je toliko nepristupačan da se, kako opisuju spasioci koji su tamo boravili, na pojedinim deonicama gotovo i ne hoda, već se praktično visi na liticama.

Za dopremanje vode postavljena je takozvana pruga od platnenih creva, duga skoro tri kilometra, kojom voda stiže do najviših tačaka gde gore poslednja džepovi vatre. Slaviša Kornjača, šef smene VSB, objašnjava da je sam pristup terenu izuzetno težak.

„Dole je daleko, po 4-5 kilometara u dubini. A nagib terena, tamo gde se sada nalazimo, je negde oko 80 posto“, kaže Kornjača.

Iskusni vatrogasci ističu da ovakav teren, uprkos godinama rada na terenu, ranije nisu pamtili. Vladan Buđevac, vođa grupe VS, kaže da je ovo najteži teren u kome je do sada učestvovao.

„Za sve ove godine rada, ovo je nesumnjivo najteži teren koji smo imali, u kojima sam ja učestvovao, a učestvovao sam u dosta“, naveo je Buđevac.

Ekipe se na terenu smenjuju bez predaha, a borba se vodi i danju i noću. Na pitanje šta je teže, dan ili noć, vatrogasac-spasilac Aleksandar Stokić odgovara da mu je teško da procenjuje jer akcija traje već dugo vremena.

„Ne mogu više da vam kažem zato što to traje već dugo vremena, ali trudimo se da se izborimo sa time. Noć, definitivno“, rekao je Stokić.

Slaviša Kornjača navodi da je posledni put spavao kod kuće davno, 7. avgusta. Marko Topličević, vatrogasac-spasilac, dodaje da tokom dugih smena na terenu misli prevashodno na to kako što više požara ugasiti.

„Verujte mi da nekad 5-6 sati ne pomislim na kuću, nego da što više spasimo, da što više to održimo, i da se što pre ovo završi“, kaže Topličević.

Smene po 24 sata

Dok se na liticama vodi borba sa vatrom, logistika na terenu pokušava da obezbedi ekipama i odmor, koliko je to u datim uslovima moguće. Pera Luković, komandant VSB Kraljevo, objašnjava organizaciju rada vatrogasaca na terenu.

„Rade ovde po 24 sata na terenu, 24 sata rade u smeni i pokušavamo da odmore 24 sata. Ali, to je u ovakvoj situaciji i na ovakvom vremenu nemoguće“, rekao je Luković.

Požari u Ibarskoj klisuri traju već mesec dana. Prema opisu sa terena, čim se jedno žarište ugasi, vetar razbukta novo, a sa Stolova, kako se navodi, niko od vatrogasaca ne odustaje od gašenja.