Dronovi nisu dečja igra: registracija, obuka i zabranjene zone deo su propisa

Britanske vlasti su nedavni bliski susret putničkog aviona sa oko 180 putnika i bespilotne letelice prilikom sletanja na aerodrom Hitrou ocenile kao incident najviše kategorije rizika, uz zaključak da je dron leteo u zoni u kojoj je letenje najstrože zabranjeno.

Urednik portala Tango six Petar Vojinović kaže da do sada nije zabeleženo da je hobi dron oborio putnički avion, ali da svaki susret letelice i drona tokom poletanja ili sletanja predstavlja ozbiljan rizik.

"Najkritičnije faze leta su poletanje i sletanje. Bilo koji objekat koji se nađe na putanji aviona može da predstavlja opasnost, zbog čega je zakonom zabranjeno letenje u blizini aerodroma, na oko pet kilometara", naglašava Vojinović za RTS.

Prema njegovim rečima, pojedini proizvođači komercijalnih dronova ugrađuju sisteme koji onemogućavaju poletanje u zonama oko aerodroma, a zabrana važi bez obzira na godišnje doba ili povećan broj letova tokom turističke sezone.

"Bez obzira na iskustvo operatera, ne postoji opravdanje za letenje u blizini aerodroma. Interakcija sa drugim vazduhoplovom nije pod kontrolom operatera drona i zato tu nema mesta improvizaciji", ističe Vojinović.

Šta kažu propisi u Srbiji

Iskusni operater dronova Momir Alvirović navodi da svako ko želi da koristi bespilotnu letelicu mora najpre da se upozna sa propisima Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije, gde su dostupna uputstva i edukativni materijali.

"U vazduhoplovstvu su pravila pisana krvlju. Zato je važno da ih shvatimo ozbiljno, jer i najmanja greška može imati ozbiljne posledice", upozorava Alvirović.

Alvirović naglašava da početnici često ne znaju da se ograničenja ne odnose samo na velike međunarodne aerodrome, već i na sportske aerodrome, luke, infrastrukturne objekte, plaže i sva mesta gde se okuplja veći broj ljudi. Zbog toga je, kaže, neophodno da pre svakog leta korisnici provere vazduhoplovne karte, plan korišćenja vazdušnog prostora na sajtu Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) i ograničenja vazdušnog prostora.

Vojinović ukazuje na to da u Srbiji svaki dron mase veće od 100 grama mora biti registrovan, a za upotrebu u pojedinim zonama i u komercijalne svrhe neophodne su dodatne dozvole i prijava leta. U slučaju kršenja propisa, po prijavi reaguju nadležne institucije, uključujući policiju.

Urednik portala Tango six konstatuje da procedura registracije i upoznavanja sa propisima nije komplikovana i da je njena svrha isključivo bezbedna upotreba dronova.