Cene nafte i gasa u porastu posle vojnih udara na Iran, Srbija sa popunjenim skladištima gasa

Cena nafte porasla je za pet odsto u odnosu na period pre vikenda i sada iznosi 91 dolar po barelu, dok je gas poskupeo za šest odsto. Ekonomista i broker Branislav Jorgić objašnjava da je do poskupljenja došlo nakon vojnih udara na Iran za vikend, čime je došlo do eskalacije na Bliskom istoku.

Jorgić podseća da je u prethodnom periodu postojala najava smirivanja situacije, pošto je postignut sporazum između Omana i Irana o kontroli saobraćaja u Ormuskom moreuzu. Taj sporazum, kako kaže, nije prihvatila Amerika, koja je najavila oštre ekonomske sankcije, zbog čega je javnost očekivala da će se od vojnih udara odustati. Umesto toga, za vikend je došlo do vojnih udara na Iran, što je dovelo do porasta cena nafte i gasa.

Prema njegovim rečima, više cene nafte su trenutne i ne mogu se izvlačiti zaključci za duži vremenski period, jer zavise od stanja na Bliskom istoku, ali i situacije u Ukrajini. Jorgić naglašava da već duži vremenski period postoji manjak energenata na svetskom tržištu i da, čak i da SAD i Iran postignu sporazum, situacija neće odmah biti stabilizovana, jer su razorena postrojenja za eksploataciju i preradu nafte na Bliskom istoku.

Sporazum sa Venecuelom kao mogući faktor stabilizacije

Jorgić navodi da bi situaciju delimično mogao da popravi sporazum između Amerike i Venecuele, kojim se predviđa eksploatacija nafte od strane američkih kompanija u Venecueli. On, međutim, ističe da tek treba videti u kom obimu je to predviđeno i u kom vremenskom periodu, dodajući da bi tek u dužem vremenskom periodu ta nafta mogla da dovede do smirivanja situacije na svetskom tržištu.

Zalihe gasa u Evropi na oko 60 odsto

Procenat rezervi gasa u evropskim zemljama kreće se od 50 do 70 odsto. Jorgić objašnjava da su visoko razvijene zapadne zemlje intervenisale iz robnih rezervi kako bi smirile cenu nafte i gasa za svoje potrošače, u čemu su delimično uspele, ali su posledica toga niske rezerve koje sada moraju intenzivno da se popunjavaju.

Na pitanje da li će to ostaviti posledice po Evropu, Jorgić odgovara da to zavisi od nivoa racionalizacije potrošnje, ali i od toga kakva će biti zima. Ukoliko bude blaga zima, rezerve će verovatno izdržati, dok bi u slučaju oštre zime moglo doći do problema, u zavisnosti od toga da li će se hidropotencijal napuniti i da li će elektrane, uključujući i nuklearne, raditi punim kapacitetom.

Skladišta u Srbiji popunjena, ali zavisnost od sveta ostaje

Prema rečima zvaničnika, skladišta gasa u Srbiji su popunjena skoro do vrha. Jorgić ipak upozorava da Srbija, kao deo globalnog tržišta, manje-više deli sudbinu dešavanja na svetskom tržištu. On naglašava da rezerve služe za intervenciju na tržištu u kriznim situacijama i za stabilizaciju tržišta, ali da je bitno kontinuirano snabdevanje gasom, koje trenutno izgleda dobro zahvaljujući ugovorima sa Rusijom i Azerbejdžanom. Dodaje da je potrebno intenzivno vršiti diverzifikaciju u snabdevanju.

Kada je reč o nafti, situacija sa rezervama je takođe dobra, a jedini problem predstavlja status NIS-a, kao i situacija sa hidropotencijalom zbog stanja na Dunavu. Govoreći o NIS-u, Jorgić je rekao da javno objavljena informacija o traženju rešenja za način isplate i biranju banke koja bi dobila saglasnost od OFAK-a za sprovođenje transakcije ukazuje na to da su prethodni dogovori postignuti.

Jorgić ističe da je rešenje statusa NIS-a veoma važno zbog kontinuiteta snabdevanja naftom, prerade nafte u naftne derivate i snabdevanja domaćeg tržišta. On dodaje da će Srbija i dalje zavisiti od svetske cene nafte, koja će biti onakva kakva bude za ceo ostatak sveta.