Južna Koreja povukla ambasadora iz Ukrajine zbog spora sa Zelenskim

Prema rečima predsednika Lija, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prekršio je dogovor da transfer dva severnokorejska vojnika Seulu ostane tajna. Reč je o vojnicima koje je ukrajinska vojska zarobila u januaru 2025. godine u Kurskoj oblasti u Rusiji, a koje je Ukrajina sredinom septembra prebacila u Južnu Koreju. Transfer je trebalo da ostane tajan kako bi se zaštitile porodice zarobljenika, kao i sama južnokorejska država, od eventualne odmazde Pjongjanga. Zelenski je tu činjenicu, na iznenađenje Seula, obelodanio u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

Ukrajinske vlasti su negirale tvrdnju da su se dve države dogovorile da transfer ostane u tajnosti, nakon čega je vlada u Seulu od Kijeva zatražila zvanično izvinjenje. Predsednik Li je naveo da su Ukrajinci učinili da on izgleda kao lažov. Prema izveštavanju novinske agencije Jonhap, ministarstva dve zemlje zajednički su radila na tekstu javnog izvinjenja koje bi zadovoljilo Seul, ali konačna formulacija koju je objavio Kijev nije ispunila očekivanja korejskog predsednika, zbog čega je Seul ove nedelje povukao svog ambasadora iz Ukrajine. Vlada u Seulu je saopštenjem pomirljivog tona navela da nastavlja kontakte sa ukrajinskom vladom.

Republika Koreja je time postala prva vojnopolitička saveznica Vašingtona koja se javno suprotstavila ukrajinskom lideru. Nakon što je vlada u Seulu najavila da će preduzeti mere protiv Kijeva, u britanskoj štampi pojavio se članak o tome da Seul krši sankcije protiv Rusije isporučujući na Daleki istok prerađevine od nafte. Pominju se i mogući pritisci na nordijske i istočnoevropske članice NATO pakta koje poslednjih godina naručuju južnokorejsko naoružanje vredno desetina milijardi dolara, kroz zahteve da smanje ili obustave te kupovine.

Spor oko gasovoda na Aljasci

Gotovo istovremeno, Seul se suočio i sa drugim komunikacionim problemom. Američki ministar trgovine Hauard Lutnik izjavio je prošle nedelje, na konferenciji za novinare u Beloj kući u prisustvu predsednika Donalda Trampa, da će Južna Koreja uložiti 54 milijarde dolara u izgradnju gasovoda u američkoj državi Aljaska. Reč je o gasovodu dugom 1.300 kilometara, čija bi izgradnja trajala oko tri godine, a početak rada se očekuje za pet godina. Projekat predstavlja deo strategije Vašingtona za energetsku dominaciju u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji, usmerenu protiv dosadašnjih snabdevača poput Rusije, Katara i Australije.

Južnokorejski ministar industrije Kim Đunkvan saopštio je u četvrtak da Lutnikova izjava nije tačna, jer vlada u Seulu nije dala nikakvo obećanje Sjedinjenim Državama u vezi sa gasovodom na Aljasci. Prema njegovim rečima, Južna Koreja nije odredila sumu kojom bi eventualno učestvovala u projektu, niti je donela odluku da li uopšte želi da bude njegov deo, s obzirom na to da bi zbog surovih klimatskih uslova na Aljasci projekat mogao da pređe rokove i postane ekonomski neisplativ. Ministru Kimu se pridružio i predsednik Li, koji je naglasio da će saradnja na projektu eventualno početi tek kada bude urađena studija o njegovoj ekonomskoj isplativosti. Ministar Kim je naveo i da je Lutniku uputio snažan protest.

Lutnikova izjava data je mesec dana pred parlamentarne izbore u Sjedinjenim Državama, u trenutku kada su Belu kuću posetili guverner Aljaske Majk Danlivi i senator iz te države Den Salivan, obojica kandidati Republikanske partije na predstojećim izborima. Predsednik Tramp i njegov tim ranije su slično ulaganje u gasovod na Aljasci nudili Tokiju i Tajpeju. Prošle godine je vlada u Tokiju reagovala na sličnu izjavu Lutnika o tome kako će predsednik Tramp sam odlučivati gde će ići 550 milijardi dolara koje je Japan obećao Sjedinjenim Državama radi smanjenja carina, nakon čega su japanski predstavnici pojasnili da japanska strana zadržava pravo odlučivanja o raspodeli tog novca.