Pirot lider u rastu plata u julu, skok podstakla isplata regresa u jednoj kompaniji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Pirotu porasla je sa 107.000 dinara u junu na 117.000 dinara u julu, što predstavlja rast od 9,8 odsto i najveći skok među svim gradovima i opštinama u Srbiji u tom mesecu.

Dragan Kostić, predsednik Ugovorne privredne komore, objašnjava da je taj rast nastao zato što je oko 4.000 radnika kompanije Tigar Tajers primilo regres u iznosu od 41.000 dinara. "Taj pik je nastao tako što je povećao za deset hiljada dinara prosečnu platu od 107 hiljada u junu, na 117 hiljada u julu, a upravo je nastao zato što je 4 hiljade radnika Tigar Tajersa primilo po 41 hiljadu dinara regres", naveo je Kostić.

Saša Surdulović, predsednik Samostalnog sindikata Pirota, ukazuje na razmere ove isplate u odnosu na ukupan broj zaposlenih u gradu. "U Pirotu ima oko 16 hiljada zaposlenih, tako da je to jedna četvrtina od ukupnog broja zaposlenih i mislim da je to podiglo taman toliko da se vidi da je razlika velika", rekao je Surdulović.

Zavisnost od dve velike kompanije

Pirotska privreda je specifična po tome što se u velikoj meri oslanja na dve velike kompanije iz gumarske industrije. Svetske okolnosti i energetska kriza direktno utiču na proizvodnju u tim kompanijama, a time i na kretanje plata u gradu. Zbog toga su plate u Pirotu pre nekoliko godina bile među najvišim u Srbiji, dok trenutno to nije slučaj.

Surdulović ukazuje da veći broj firmi u Pirotu isplaćuje zaposlenima samo minimalnu zaradu ili nešto malo iznad nje. "Mi u Pirotu imamo više firmi koje daju samo minimalac i nešto malo više od minimalca, tako da Tigar Tajers i još par nekih manjih firmi, koje daju dobre plate, nije dovoljno", naveo je predsednik Samostalnog sindikata Pirota.

Kostić dodaje da realno gledano plate u Pirotu nisu rasle i da to ukazuje na potrebu za razvojem manjih kompanija koje bi mogle da postanu dobavljači velikim proizvođačima. "Realno, plate nisu rasle u Pirotu i baš to ukazuje da moramo više da se posvetimo razvoju malih kompanija, koje mogu biti dobavljači velikim, ali to je za sada nedovoljno razvijeno u Pirotu", istakao je predsednik Ugovorne privredne komore.

Novac od eksproprijacije nije uložen u proizvodnju

U tekstu se podseća i na period izgradnje istočnog kraka Koridora 10, kada je stanovnicima Pirota za eksproprijaciju zemljišta isplaćeno oko 15 miliona evra. Taj novac, prema navodima, nije uložen u otvaranje proizvodnih firmi ili u poljoprivredu. Stanovnici Pirota su tim sredstvima uglavnom kupovali nekretnine ili su novac zadržali kod kuće. Deo tih nekretnina kasnije je iskorišćen za turističke i smeštajne kapacitete, što predstavlja jedan od retkih vidova novog poslovanja nastalog na osnovu tih sredstava.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju formalni rast prosečne plate u Pirotu u julu, dok predstavnici lokalne privrede i sindikata ukazuju da taj rast ne odražava šire poboljšanje ekonomskih uslova u gradu, već je posledica jednokratne isplate regresa u jednoj kompaniji.