Izgradnja tunela kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu otvara pitanje eksproprijacije stanara

Prema projektu Grada Beograda, predviđena je izgradnja dve odvojene tunelske cevi koje bi trebalo da rasterete saobraćaj u centru grada i omoguće preusmeravanje velikog broja gradskih linija. Pre osam godina organizovana je javna rasprava na kojoj su stanari u zgradama u Lominoj, Kameničkoj i Ulici Gavrila Principa saznali kakav je plan infrastrukturnog projekta zbog kog će njihova imovina biti eksproprisana.

Upravnica stambene zajednice u Ulici Gavrila Principa 41 Saša Stanković kaže da je u međuvremenu došlo do dve promene plana. 'Svašta se izdešavalo, mi smo postali pravi mali eksperti prava urbanizacije, zakona o eksproprijaciji jer smo za osam godina imali veliku borbu da obezbedimo da naša imovina ne ode budzašto. Prve ponude koje smo dobili su bile vrlo niske, 1.500 evra po kvadratu', navela je Stanković.

Koji objekti su obuhvaćeni odlukom

Odlukom Vlade Republike Srbije, za otkup zemljišta i stambenih objekata predviđeni su objekti u Lominoj, od broja 6 do 8, Kameničkoj 3 i 5, kao i u Ulici Gavrila Principa od broja 35 do 41.

Menadžer grada Beograda Miroslav Čučković objašnjava da je odlukom Vlade otpočeo proces koji sprovode Direkcija za izgradnju Beograda zajedno sa imovinskim odeljenjem Savski venac, kao i razgovori sa svim vlasnicima i porodicama na tom prostoru. 'Takođe, sudsko veštačenje vrši pojedinačno veštačenje svakog objekta i danas smo u situaciji da je 11 porodica prihvatilo ponudu. Od tih 11, šest je već isplaćeno. Takođe, u procesu smo za pronalaženje zamenskog stana za dve porodice koje su se odlučile za taj vid nadoknade njihovog vlasništva', kaže Čučković.

Stanari traže razgovor i pravičnu naknadu

Stanari navode da su svi njihovi pokušaji da se organizuje razgovor bili bezuspešni. Planovi su se donosili, a građani se, kako kažu, ništa nisu pitali.

'Ako zaista mora da se projekat sprovede, i ne postoji jeftinija alternativa, onda da građani koji ovde žive dobiju fer naknadu. Građani ne mogu svojim sredstvima da finansiraju infrastrukturne projekte. Naravno, očekujemo da neko sa nama razgovara, da iznesemo mnogo složenije probleme, i da nađemo zajedničko rešenje', objašnjava Stanković.

Iako je izgradnja tunela već počela sa druge strane grada, stanovnici ovog dela Beograda i dalje čekaju konačno rešenje svog stanovanja. Čučković navodi da su radovi počeli iz pravca Dunavske padine i da je plan da se za godinu do dve dođe do ovog dela grada, što prema njegovim rečima ostavlja vremenski prostor da se zajedno sa stanarima dođe do najkvalitetnijeg rešenja za njihovu budućnost i život.

Izgradnja tunela, prema planu Grada Beograda, predstavlja deo šire infrastrukturne mreže koja treba da rastereti centar grada od saobraćaja. Do trenutka kada radovi budu stigli do ovog dela grada, pregovori o eksproprijaciji i visini naknade stanarima ostaju važan deo realizacije projekta.