Suša manje pogodila poljoprivredu Srbije nego Evrope, ali energetski rizici ostaju

Bjelić je navela da bi problemi sa sušom i visokim cenama energenata dugoročno mogli da se prelije na Srbiju, s obzirom na to da zemlja 60 odsto svog izvoza usmerava u Evropsku uniju. "Kada tamo tražnja padne, kada Evropska unija ima problem, imamo ga i mi", istakla je Bjelić.

Prema njenim rečima, cene sirove nafte trenutno iznose 94 dolara po barelu, što predstavlja rast od 6,1 odsto u poslednje dve nedelje, dok je gas poskupeo oko 120 odsto u poslednjih pet meseci, naročito u poslednje tri nedelje. Dizel je premašio granicu od 230 dinara po litru. Bjelić je dodala da cena struje varira i preko noći, te da je za Rumuniju i Mađarsku, pogođene niskim vodostajem Dunava, dostizala i 700 evra po megavat-času. Prema njenim rečima, snabdevanje energentima u Srbiji ostaje stabilno, uz apel da se štedi struja, ali bez najave restrikcija.

Klimatski rizici i energetski projekti

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, istakao je da svaka zemlja, pa i Srbija, mora da uključi klimatske rizike u buduće energetske projekte. Naveo je da pozicija Srbije, s obzirom na to da nema izlaz na more i da je okružena članicama Evropske unije i NATO-a, nije naročito povoljna.

Stanić je ocenio da su sankcije američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) malo verovatne za Srbiju, jer je počeo strateški dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Ukazao je, međutim, na neizvesnost oko snabdevanja gasom iz Rusije, s obzirom na to da se kratkoročni sporazum o snabdevanju produžava na po tri meseca. Kada je reč o nuklearnoj energiji, Stanić je naveo da je reč o dugoročnom projektu čija realizacija tek predstoji, uz razgovore sa drugim zemljama koje bi mogle pomoći u toj tranziciji, dodajući da se pri tome govori o decenijama.

Prema Stanićevim rečima, Srbija ove godine beleži blago povećanje privredne aktivnosti u odnosu na početnu projekciju, ali je upozorio da je sporije sustizanje evropskog proseka najveći rizik za zemlju. Za srpsku privredu ključno je pitanje kakva će biti tražnja u Evropskoj uniji za domaćim proizvodima, s obzirom na to da je Srbija najviše izvozno orijentisana upravo prema tom tržištu.

Situacija u Evropskoj uniji

Stanić je naveo procene prema kojima će rast privrede u Evropskoj uniji ove godine iznositi oko jedan odsto, ocenjujući da Uniju očekuje borba za ekonomsku autonomiju zasnovanu na većoj samodovoljnosti evropske privrede. Kao primer naveo je Nemačku, čija privreda duže vreme stagnira, što, prema njegovim rečima, nije posledica samo aktuelnog toplotnog talasa ili sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, već dugoročno visokih troškova proizvodnje. Objasnio je da je transport skuplji oko tri puta kada su u pitanju vozovi, a šest puta kada su u pitanju kamioni, dok jedan brod prevozi robu za koju je potrebno 50 vagona ili 120 kamiona, pa pad vodostaja rečnih tokova ne može jednostavno da se nadoknadi drugim vidovima transporta.

Upitan za prognozu za jesen, Stanić je odgovorio da ne očekuje ništa dramatično, ali je upozorio da naredna zima može biti izazovna zbog intenziviranja napada na energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Kao dodatni problem naveo je visok politički rizik, koji je, prema njegovim rečima, ključan za odluke investitora o dugoročnim ulaganjima. Kao primer političke nestabilnosti naveo je migrantski talas prema španskoj enklavi na teritoriji Afrike, koji je, kako je rekao, izazvao alarme širom Evrope i na neko vreme potisnuo druge teme sa naslovnih strana, uključujući priče o mogućem isključenju Španije iz Šengena ili čak iz Evropske unije.

Bjelić je, osvrćući se na najavu Sjedinjenih Američkih Država o novom paketu sankcija prema Iranu, istakla da se svetska ekonomija nalazi u dužem periodu polikrize. Podsetila je da Kina uvozi oko 80 odsto iranske nafte i da je trenutno najveći kupac, ocenjujući da trgovinski spor između Kine i Sjedinjenih Američkih Država nije samo problem nafte, već i cena robe i lanaca snabdevanja, dodatno opterećenih niskim kapacitetom Ormuskog moreuza. Zaključila je da ne očekuje veliki ekonomski slom, ali da Evropska unija ostaje osetljiva na energetske šokove.