Babić: RGZ za 24 sata sproveo 6.700 potvrda po zakonu "Svoj na svome"

Babić je za RTS najavio da će građanima u narednim danima biti omogućeno da na šalterima katastra besplatno podnesu zahteve za sopstvenu imovinu, odnosno da dobiju listove nepokretnosti, to jest izvode iz baze RGZ-a.

Prema njegovim rečima, RGZ je tokom prethodnih godina bio usmeren na digitalizaciju, što je omogućilo stabilan i pouzdan sistem, ali je istakao da je neophodna i direktna komunikacija sa korisnicima usluga, koja će se, kako je naveo, promeniti već od sutra. "U narednom periodu, odnosno u narednim danima, građani će već osetiti promene, odnosno moći će da dođu na šaltere katastra da podnesu zahteve za svoju imovinu, odnosno listove nepokretnosti, to jest izvode iz baze, da podnesu neke jednostavne zahteve koji ne zahtevaju puno vremena za obradu", naveo je Babić.

On je dodao da dolazak na šalter neće morati da se zakazuje i da će građani moći besplatno da dobiju list nepokretnosti na bilo kom šalteru katastra u Srbiji, ukoliko procene da im je taj dokument potreban.

Zakonska obaveza i naplata usluga

Babić je precizirao da zakon nalaže da se digitalni izvod iz RGZ-a dobija besplatno, dok se za štampu i overu u različitim ustanovama plaća naknada. "Izvod iz baze moramo izdati isključivo u digitalnom obliku. On može biti izdat građaninu i preko ovlašćene geodetske organizacije, preko javnog beležnika, i tako dalje. Međutim, ta usluga se plaća. Zakonom je propisano da je usluga za štampanje i overu lista nepokretnosti, odnosno izvoda iz baze, 540 dinara, dok je digitalni primerak besplatan", rekao je Babić.

Upozorio je i na zloupotrebe u praksi. "Nažalost, danas u Srbiji neki od stručnjaka su zloupotrebili situaciju gde su građani nedovoljno informisani, pa su se odlučili za opciju da građanima naplate list nepokretnosti do 50 evra, koji košta 0 dinara, i treba da košta 0 dinara za građane. Iz tog razloga, mi nećemo dozvoliti da građani imaju nepotrebne dodatne troškove za svoju ličnu nepokretnost, koju su oni sami gradili, sticali godinama", naveo je Babić.

Pojednostavljene procedure preko šaltera

Prema Babićevim rečima, do sada su građani za jednostavnije zahteve morali da se obraćaju profesionalnim korisnicima, poput advokata ili geodetskih organizacija, koji su za tu uslugu, kako je naveo, mogli da naplate od 100 do 300 evra, iako je reč o skeniranju i slanju dokumenta kroz elektronski šalter. Uvođenjem mogućnosti da se ovakvi zahtevi podnesu direktno na šalterima katastra, takvi predmeti bi, prema njegovim rečima, mogli da se rešavaju u roku od tri do pet dana.

Babić je naveo da je sprovođenje potvrda o upisu prava svojine nadležnost RGZ-a i da zakon propisuje rok od 24 sata da podatak o potvrdi bude javno dostupan u bazi zavoda. "Tendencija rasta tog broja predmeta koje mi možemo upisati ide sigurno do 10.000 dnevno, uz bolju organizaciju i koordinaciju sa Agencijom za prostorno planiranje koja će nama poslati potvrde u mestima gde mi u tom trenutku imamo dovoljno kapaciteta", rekao je Babić.

Naglasio je da će se voditi računa da se ne preopterete katastri u kojima se sprovode drugi veliki poslovi, poput specijalizovane izložbe Ekspo u Surčinu i projekta izgradnje beogradskog metroa na Paliluli i Čukarici.

Građani u inostranstvu

Babić je naveo da su Ministarstvo građevinarstva i Agencija za prostorno planiranje organizovali način za podnošenje zahteva za građane Srbije koji žive u inostranstvu. "Kolege iz Ministarstva su obilazile naše građane i u inostranstvu. Imali smo organizovane posete, tako da je dobar veliki broj građana i podneo prijave za svoje objekte", rekao je Babić.

Dodao je da oni koji to nisu učinili imaju mogućnost da zahtev podnesu do oktobra, ukoliko imaju opravdanje zbog čega nisu mogli da ga predaju ranije. "Tako da će svaki građanin ostvariti svoje pravo, jer cilj države jeste da što više objekata evidentira, da se zna šta je čije vlasništvo i da građani raspolažu svojim nepokretnostima", rekao je Babić.