Linta: Niko nije osuđen za zločin nad Srbima u Groborima kod Knina

Linta je podsetio da su pripadnici Hrvatske vojske i policije 25. avgusta 1995. godine, 21 dan nakon akcije „Oluja“, koju naziva zločinačkom, počinili masakr nad srpskim civilima u zaseoku Grubori, koji pripada selu Plavno kod Knina.

Prema njegovim rečima, u avgustu 1995. godine u celom selu Plavno, kao i u njegovim drugim zaseocima – Đurićima, Dubajićima i Bursaćima – ubijeno je najmanje 32 srpska civila, prosečne starosti preko 70 godina, među kojima je bilo devet žena.

„U avgustu 1995. godine u čitavom selu Plavnu odnosno i u njegovim drugim zaseocima ubijena su najmanje 32 srpska civila, prosečne starosti veće od 70 godina, među kojima je bilo devet žena“, rekao je Linta, navodi se u saopštenju Saveza Srba iz regiona.

Linta je naveo da su neke od žrtava ubijene hicima iz vatrenog oružja, neke su zaklane, a neke žive spaljene u sopstvenim kućama. Za taj zločin, kao i za mnoge druge zločine nad Srbima, prema njegovim rečima niko nije osuđen.

Predsednik Saveza Srba iz regiona istakao je da su svi optuženi za zločin u Groborima pravosnažno oslobođeni, uz obrazloženje da navodno nije bilo dokaza. On je ocenio da to predstavlja potvrdu da hrvatsko pravosuđe nije nezavisno i profesionalno, već da je u funkciji politike negiranja i ponižavanja srpskih žrtava.

„Pred hrvatskim sudovima za masovne zločine nad više od 2.000 Srba tokom i posle akcije 'Oluja' osuđena su svega dvojica pripadnika Hrvatske vojske i policije na ukupnu kaznu od 17 godina zatvora, od kojih je jedan srpske, a drugi albanske nacionalnosti“, rekao je Linta.

Prema njegovim rečima, taj podatak pokazuje da oni koji su smatrali da mogu da ubijaju srpske civile bez posledica po sebe nisu bili u zabludi.

Linta je ocenio da ovakav ishod sudskih postupaka jasno pokazuje da se Hrvatska nije suočila sa sopstvenom prošlošću i da je njen suštinski temelj, kako je naveo, lažni mit o Domovinskom ratu, prema kojem su Jugoslavija, JNA i krajiški Srbi predstavljeni kao agresori i isključivi zločinci, a Hrvati kao jedine žrtve i oslobodioci.

Predlog za osnivanje Memorijalnog centra

Zbog svega navedenog, Linta je naglasio da Srbija ima nacionalnu, civilizacijsku i moralnu obavezu da osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije. Prema njegovim rečima, ciljevi takvog centra treba da budu, između ostalog, borba za istinu o stradanju srpskog naroda u domaćoj i međunarodnoj javnosti, popis stradalih Srba i popis stratišta na kojima su ubijani srpski civili i ratni zarobljenici.

Linta je dodao da bi zadatak centra bilo i postavljanje spomen-ploča na brojnim srpskim stratištima, kao i trajno čuvanje sećanja na srpske žrtve.