Ministarka Pavkov: U požaru na Deliblatskoj peščari nije izgubljen nijedan ljudski život

Ministarka Pavkov je, gostujući na RTS-u, istakla da je Deliblatska peščara vrlo značajno područje za biodiverzitet Srbije, sa šumskim ekosistemima koji se sade od 1818. godine. Prema njenim rečima, najveću vrednost predstavljaju travnate autohtone vrste, koje je opisala kao izuzetno osetljive na požar.

Pavkov je navela da su upravljači područja na vreme izgradili protivpožarne puteve i proseke u ukupnoj dužini od 60 kilometara, ali da je vatra ipak uspela da pređe na drugu stranu, dodavši da su šišarke letele tokom širenja požara.

Ministarka je podsetila da je Deliblatska peščara stavljena pod zaštitu države u skladu sa zakonom o zaštiti prirode, i naglasila da elementarna nepogoda koja dovede do promene stanja na terenu ne može biti osnov za promenu namene zemljišta niti argument da područje prestane da bude zaštićeno. Ona je rekla da je taj stav nedvosmislen, kako sa njene strane, tako i sa strane predsednika države i kolega iz Vlade. Pavkov je izrazila nezadovoljstvo time što se, kako je navela, akcenat stavlja na manipulacije i dezinformacije, umesto na suštinu - gašenje požara i sanaciju.

Plan obnove ekosistema

Prema rečima ministarke, odmah po izbijanju požara uključeni su Uprava za šume i Ministarstvo poljoprivrede, a ideja je da se izradi plan koji će biti spreman u trenutku kada Ministarstvo unutrašnjih poslova zvanično saopšti da je požar ugašen. Taj plan bi, kako je rekla, trebalo da preraste u širi plan obnove ekosistema. Pavkov je navela da je prethodnog dana održan onlajn sastanak posvećen ovoj temi, kao i da se čeka zvanična informacija Ministarstva unutrašnjih poslova, dok se monitoring terena paralelno sprovodi dronovima.

Kada je reč o finansijskim sredstvima, ministarka je najavila da je ostao deo budžeta i da će biti raspisan novi konkurs za pomoć. Naveden je i rok do 2031. godine za realizaciju mera, uz napomenu da bi plan trebalo da bude dugoročniji, odnosno da minimalni period za obnovu iznosi između pet i deset godina.

Pavkov je posebno istakla ulogu nacionalnog sistema monitoringa, ocenivši da je bio izuzetno efikasan. Prema njenim rečima, da taj sistem nije postojao, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne bi moglo pravovremeno da reaguje na požar, što je, kako je navela, dokaz da je država na vreme uspostavila mehanizme upozorenja neophodne za brzu reakciju.

Ministarka je pomenula i takozvani cirkularni navigator, platformu na kojoj građani mogu da razmenjuju materijal preostao nakon renoviranja, opisavši tu meru kao pozitivan korak na ekološkom nivou, uz napomenu da postoji osoba zadužena isključivo za praćenje te platforme.

Grant Evropske unije za deponije

Pavkov je saopštila da je prethodnog dana potpisan grant, odnosno bespovratna sredstva, sa partnerima iz Evropske unije. Prema njenim rečima, dok se u Srbiji grade i unapređuju sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom, ova sredstva predstavljaju priliku za pripremu tehničke dokumentacije za zatvaranje nesanitarnih deponija. Sredstva su, kako je navela, namenjena Pirotskom, Mačvanskom, Kolubarskom i Sremskom okrugu.