Gradski zavod za javno zdravlje objavio preporuke za zaštitu od ekstremnih vrućina

Zavod je upozorio da ekstremne vremenske uslove mogu posebno ugrožavati osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka, uključujući one koji vežbaju ili rade na otvorenom, kao i sve koji borave u neadekvatno prozračenim ili nedovoljno rashlađenim prostorijama. Visoka temperatura može da pogorša respiraćne tegobe kod hroničnih boleznika, naročito onih sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, a negativan uticaj može imati i na dišne puteve kod male dece.

Zavod je posebno upozorio na rizike od iznenadne promene temperature, kao što je brz prelazak iz toploga okruženja u rashlađenu prostoriju ili hladnu vodu, što može dovesti do srčanog udara. UV zračenje može da prouzrokuje crvenilo i opekotine, kao i prevremeno starenje i rak kože usled isušivanja i slabljenja imuniteta. Dva su naročito ozbiljna stanja — dehidracija, do koje dolazi boravkom na visokoj temperaturi i znojenjema koji brzo iscrpljuju telesne tečnosti, i hipotermija, odnosno pregrevanje organizma, na koje su posebno osetljivi lюdi sa kardiovaskularnim oboljenjima, stariji i deca.

Topli udar predstavlja veoma ozbiljno stanje koje se javlja kada telo ne može efikasno da se ohladi i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Simptomi uključuju visoku telesnu temperaturu, obilan znojac, vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i ubrzano kucanje srca. Pravovremene mere mogu da smanje broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama.

Preporuke Zavoda

Zavod savetuje izbegavanje izlaganja direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova, što posebno važi za decu, trudnice, starije osobe i srčane bolesnike. Ukoliko je neophodno biti napolju u tom vremenu, preporuka je da se bude u hladu i da se nosi lagana, široka odeća svetlih boja od prirodnih materijala. Pri izlasku napolju preporučuje se nošenje šešira sa širokim odobom ili kape i naočara za sunce sa UV zaštitom.

Zavod upozorava da treba izbegavati sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana. Za one koji moraju obavljati fizičke poslove, preporučljivo je da to čine tokom najsvežijeg dela dana, u ranim jutarnjim časovima od četiri do sedam ujutru ili kasnije večerom. Radnici na otvorenom, kao što su građevinski radnici, trebali bi često da prave pauze za odmor, ostanu u hladu i piju jedan i po čaš vode na svakih 30 minuta.

Savetuje se unošenje dovoljno tečnosti kroz redovan unos negazirane vode i niskokaloričnih pića bez kofeina, alkohola i šećera. Jedan od preporučenih načina osveženja je topljenje dve kocke leda u ustima. Zavetuje se izbjegavanje dehidracije čitanjem razblaženog soka kao što je limonada — odrasli bi trebalo da piju na svakih jedan do dva sata, dok deca trebalo da unose jedan do dva kašika ili gutljaj vode na svakih 15 do 20 minuta. Važno je ne čekati da se oseti žeđ da bi se unela tečnost, što je posebno bitno za starije osobe koje imaju slabiji osećaj žeđi. Dobro je uvek nositi flašicu vode sa sobom pri boravku na otvorenom.

Za rashlađenje se preporučuje povremeno tuširanje ili kupanje u mlakoj vodi, kao i umotavanje u hladne mokre peškire ili rashlađivanje mokrim spužvom. Moguće je i staviti vlažne peškire na dečje noge i ruke.

Ishrana i uslovi u prostorijama

Pri jedu, obroci trebalo bi da budu češći, manji i lagani, sa izbjegavanjem pržene, zasoljene, masne hrane i hrane bogate proteinima. Savetuje se unošenje većeg količestva sezonskog voća i povrća.

Zavod naglašava značaj rashlađivanja prostorija u kojima se boravi, naročito ako u njima borave deca, trudnice, osobe starije od 60 godina ili osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u tim prostorijama nije trebalo da prelazi 30 stepeni Celzijusa tokom dana, odnosno 24 stepena tokom noći. Žarulje i mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu, pa se preporučuje gašenje svetala i iskljčivanje iz struje uređaja koji se ne koriste tokom velikih vrućina.

Vozila i posebne mere

Zavod je preporučio izbegavanje putovanja u najtorlijem delu dana, kao i oprez pri ulasku u vozilo koje je stajalo na suncu. Pre ulaska obavezno je otvoriti sva vrata i prtljažnik i čekati nekoliko minuta da se vozilo i površine koje se dodiruju ohlade. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljašnje. Naglašava se da decu i kućne ljubimce nikada ne treba ostavljati same u vozilu, čak ni u hladu.

Starije osobe i pacijente koji žive sami trebalo bi posećivati najmanje jednom dnevno. Ako ti ljudi uzimaju lekove, trebalo bi proveriti sa lekarom kakav uticaj ti lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u telu. Mali deca ne trebalo bi izvoditi napolje u najtorlije doba dana ili izlagati direktnom sunčevom zračenju. Poseban oprez se savetuje onima koji imaju neku od hroničnih bolesti i uzimaju lekove, posebno one za pojačano mokrenje i snižavanje krvnog pritiska — trebalo bi biti oprezan i proveriti sa lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.