Suša usporila setvu pšenice u Srbiji, poljoprivrednici čekaju kišu

Borislav Čizmaš, ratar iz Botoša, kaže da je ranijih godina krajem oktobra već obilazio parcele sa poniklom pšenicom, dok ove godine u istom periodu žito još nije ni posejao. Prema njegovim rečima, u ataru Botoša do sada je posejana tek trećina planiranih površina.

"Pre dve decenije smo počeli da koristimo redukovanu obradu za pripremu zemljišta za setvu pšenice. Međutim, ove godine ni nju ne možemo da sprovedemo kvalitetno. Svi smo čekali da padne kiša da bar taj površinski sloj od desetak centimetara dovoljno prokvasi da bismo mogli kako treba da pripremimo zemljište, jer bez toga nema dobrog prinosa", objašnjava Čizmaš.

Prema njegovim navodima, prosečna količina padavina za to područje iznosi oko 650 litara godišnje, dok je u poslednje vreme zabeleženo između 320 i 380 litara. U oktobru je, kako kaže, prvo palo pet litara kiše, zatim 11, što su poljoprivrednici dočekali kao da je palo 40 litara. Čizmaš dodaje da je za osnovnu obradu zemljišta za prolećnu setvu potrebno najmanje između 100 i 150 litara padavina.

Čizmaš, koji se tri decenije bavi proizvodnjom pšenice, navodi da do sada nikada nije imao problem sa pripremom zemljišta i nicanjem useva. Trenutno je, kako kaže, urađen samo prvi prolaz obrade, dok đubrivo čeka kišu da bi moglo da se razbaca pre setve.

Poljoprivrednici ovu setvu dočekuju finansijski oslabljeni, uz niže cene svojih proizvoda i poskupljenje repromaterijala. Čizmaš navodi da je bilo problema sa finansiranjem setve jer se mnogi proizvođači nisu razdužili za prethodnu godinu, a država, prema njegovim rečima, nije isplatila najavljena sredstva. Prema njegovoj proceni, ova setva će biti najmanje 10 do 15 odsto skuplja nego lane, a cena đubriva se kreće od 600 do 1.100 evra za gotovinsko plaćanje.

Vlaga samo u površinskom sloju

Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin kaže da je kiša u prethodnom periodu poboljšala vlagu, ali samo u površinskom sloju zemljišta. Prema njenim rečima, deficit padavina u oktobru beleži se već nekoliko godina, ali je ovogodišnji deficit vlage, kako ocenjuje, nezapamćen, s obzirom na to da padavina nije bilo od juna.

Rajačić navodi da su proizvođači koji poseduju sisteme za navodnjavanje, koristili ih da bi podstakli nicanje pšenice. Dodaje da je optimalni rok setve prošao, ali da se, s obzirom na okolnosti, sa polaganjem zrna ne kasni.

"Što se tiče prvih rokova setve imamo pšenice koje su naklijale. Sam početak nicanja je neujednačen. Čeka se kiša. To što je u najavi za narednu nedelju, oko 10 do 15 litara, nije dovoljno za dalji porast, ali za klijanje i nicanje će biti od koristi", kaže Rajačić.

Zbog nedostatka padavina, uljana repica je u Srednjem Banatu zasejana na svega oko 2.000 hektara. Rajačić navodi da nicanje ovog useva traje duže od mesec dana, da je slabo i neujednačeno, te da su mnogi proizvođači odustali od te proizvodnje. Upozorava da bi, ukoliko ne bude dovoljno razvijenih useva pre nastupanja niskih temperatura, moglo doći do oštećenja repice.

Razlike po regionima

Milan Mirosavljević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad navodi da količina padavina varira u zavisnosti od terena. U okolini Novog Sada, kako kaže, palo je oko dvadesetak litara, što je relativno dovoljno da se popravi površinski sloj i da proizvođači krenu sa pripremom zemljišta i setvom strnih žita. I pored toga, prema njegovim rečima, i dalje postoji ozbiljan deficit padavina nastao tokom leta.

Mirosavljević ističe da je preporuka da se setva pšenice završi do kraja prve dekade novembra, i da je najbolje da zrno bude u zemlji i čeka najavljenu kišu. Dodaje da bi u narednom periodu bilo poželjno oko 20 do 30 litara padavina, a da bi do nicanja i formiranja lisne mase pšenice trebalo da dođe za 15 do 20 dana.

Uprkos otežanim uslovima, poljoprivrednici i ove godine pokazuju veliko interesovanje za setvu pšenice, budući da se ozime kulture, prema iskustvima proizvođača, bolje nose sa nedostatkom padavina i klimatskim promenama od useva koji se seju u proleće.