Islanđani na referendumu odbacili ponovno otvaranje pregovora o članstvu u EU

Premijerka Islanda Kristin Frostadotir izjavila je da vlada neće nastaviti pregovore o pristupanju tokom ovog mandata. „Smatram da se ovakav referendum ne može održavati svakih godinu ili dve, to je veoma ozbiljan poduhvat. Ne tvrdim da se stvari u budućnosti ne mogu promeniti, ali naše obećanje je bilo: pitati, dobiti rezultat i poštovati ga“, navela je Frostadotir.

Rezultat referenduma podelio je javnost, o čemu svedoče i reakcije građana. „Srećan sam rezultatom, ali nisam srećan zato što je referendum podelio naciju“, prokomentarisao je jedan građanin Islanda. Drugi sagovornici izneli su suprotno mišljenje, ističući da bi zemlji bilo sigurnije da ima jače odnose sa Evropskom unijom i da treba da ima saveznike u savremenom svetu. „Zašto bi neko bio protiv? Ovo nije glasanje za pristup Uniji, već da vidimo šta nam Evropska unija nudi“, rekao je jedan od sagovornika.

Ribarstvo kao presudna tema

Prema oceni stručnjaka, tema koja je prelomila rezultat glasanja bilo je ribarstvo. Kontrola nad ribolovnim područjima na Islandu doživljava se kao pitanje suvereniteta, dok deo građana strahuje da bi članstvo u Uniji ograničilo kontrolu nad nacionalnim resursima. Uveravanja vlade da bi u eventualnim pregovorima tražila maksimalnu zaštitu ribolovnih interesa nisu bila dovoljna da promene ishod glasanja.

Odluka da se ne pregovara o članstvu ipak ne znači i potpuno okretanje leđa Evropi. Island je deo Evropskog ekonomskog prostora i Šengena i učestvuje na jedinstvenom tržištu. Ono što zemlja nema jeste mesto za stolom za kojim se donose evropske politike, što je bio jedan od ključnih argumenata pristalica članstva.

Istorija pregovora i geopolitički kontekst

Island je pregovore sa Unijom pokrenuo 2009. godine, u jeku posledica svetske ekonomske krize, da bi 2013. nova vlada zaustavila taj proces. Više od decenije kasnije, pitanje članstva ponovo je postalo aktuelno, ovog puta u potpuno drugačijem geopolitičkom okruženju, obeleženom promenama bezbednosne slike Evrope nakon rata u Ukrajini i američkim ambicijama prema Grenlandu.

Stručnjakinja za međunarodne odnose na Univerzitetu Islanda Vilborg Asa Gudjonsdotir navodi da je Island danas ekonomski mnogo jači nego 2009. godine, kada je zemlja poslednji put konkurisala za članstvo. „U međuvremenu vrednost Arktika se povećala, mi imamo strateški položaj tako da bi trebalo da budemo poželjnija članica za EU nego ranije. A što se tiče Evrope, ona je u izazovnoj situaciji, posebno sa promenama u spoljnoj politici Amerike“, rekla je Gudjonsdotir.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić ocenjuje da će ovakav ishod svakako biti prihvaćen kao određeno razočaranje i udarac za ambicije Evropske unije da se predstavi kao značajan geopolitički igrač, uključujući Arktik i severni deo Atlantika, kao i kao svojevrsni kišobran za manje države u sve oštrijoj geopolitičkoj utakmici sa Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama.

Reakcije evropskih desničara

Dok su pristalice evropskih integracija na Islandu razočarane ishodom referenduma, odluku Islanđana pozdravili su pojedini evropski desničari. Britanac Najdžel Faraž čestitao je Islandu na, kako je naveo, glasanju za nezavisnost, dok je Marin le Pen poručila da članstvo u Evropskoj uniji nije jedini put za evropske demokratije.