Geolog Dragan Milovanović: Ni uz sav tehnološki napredak zemljotres se ne može tačno predvideti

Geolog Dragan Milovanović izjavio je da, uprkos tehnološkom napretku, odgovornosti i disciplini kojom se seizmolozi bave, nije moguće tačno utvrditi kada će doći do zemljotresa. Ovo je saopštio za agenciju Tanjug, objašnjavajući istovremeno uzroke učestalih zemljotresa koji u poslednje vreme pogađaju nekoliko zemalja u Evropi i Aziji.

Prema njegovim rečima, razlog intenzivnih zemljotresa koji se osećaju u Italiji, Grčkoj, Turskoj i Avganistanu leži u tektonskim procesima, odnosno u kretanju afričkog kontinenta ispod evropskog.

"Mi smo u senci događaja. Dakle, Afrika ide pod Evropu, Sredozemno more je tu koje se sada žvaće i gubi, praktično, i zato je razlog da mi imamo u Italiji, Grčkoj, Turskoj, Avganistanu intenzivne zemljotrese. Zato imamo i aktivnost vulkana", objasnio je Milovanović.

Milovanović je time ukazao na to da je reč o dugotrajnom geološkom procesu koji se odvija na granici dve tektonske ploče, a koji, prema njegovim rečima, direktno utiče i na vulkansku aktivnost u tom delu sveta. Region Sredozemnog mora nalazi se na dodiru afričke i evropske tektonske ploče, što ga čini jednim od seizmički najaktivnijih područja na svetu.

Zašto je predviđanje zemljotresa i dalje nemoguće

Iako savremena nauka raspolaže sve sofisticiranijim instrumentima za praćenje seizmičke aktivnosti, tačno predviđanje momenta kada će se zemljotres dogoditi i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova u geološkim naukama. Milovanović je naglasio da ni napredna tehnologija ne menja tu činjenicu, što je stav koji se uklapa u širi naučni konsenzus da se, za razliku od praćenja i procene rizika određenog područja, sam trenutak nastanka potresa ne može precizno odrediti.

Seizmolozi širom sveta mogu da prate kretanje tektonskih ploča, akumulaciju napona u zemljinoj kori i istorijske obrasce seizmičke aktivnosti određenog regiona, na osnovu čega se procenjuje verovatnoća zemljotresa na duži rok. Međutim, tačan datum, vreme i jačina pojedinačnog događaja ostaju van domašaja trenutnih naučnih metoda, o čemu je govorio i Milovanović.

Region pod stalnim pritiskom tektonskih kretanja

Zemlje koje je Milovanović pomenuo — Italija, Grčka, Turska i Avganistan — nalaze se na područjima gde se ukrštaju velike tektonske ploče, zbog čega su ova područja istorijski gledano izložena čestim i ponekad razornim zemljotresima. Pomeranje afričke ploče ispod evropske, koje je opisao Milovanović, dugotrajan je proces koji traje milionima godina i koji postepeno smanjuje površinu Sredozemnog mora, a istovremeno se manifestuje kroz seizmičku i vulkansku aktivnost u regionu.

Milovanović je ovom izjavom skrenuo pažnju na to da su nedavni zemljotresi u pomenutim zemljama deo šireg geološkog procesa, a ne izolovani događaji, dok je istovremeno jasno stavio do znanja da naučna zajednica, uprkos napretku u tehnologiji praćenja seizmičke aktivnosti, i dalje nije u mogućnosti da precizno predvidi kada će se sledeći zemljotres dogoditi.